Родитељи деце са инвалидитетом и сметњама у развоју, која су због болести на дужем кућном и болничком лечењу могу од школе да захтевају организовање наставе код куће. У правилнику Министарства просвете наведено је да школа осим континуиране наставе може образовно-васпитни рад да организује по потреби, као посебан облик рада за ученике на дужем кућном и болничком лечењу.
Правилником је утврђено да се настава код куће, односно у здравственој установи, док траје лечење, може организовати за ученике који због здравствених проблема или хроничних болести не могу да похађају наставу дуже од три недеље. За децу која не могу у дужем временском периоду да присуствују васпитно-образовном раду у школи, могуће да се организује континуиран односно образовно-васпитни рад по потреби, као посебан облик рада.
На овај начин постиже се најважнији циљ – обезбеђење континуитета у образовно-васпитном процесу и стварање услова за повратак у школу и наставак школовања.
Настава за ученике на дужем кућном лечењу остварује се индивидуално.
Наставу за ученике на дужем кућном лечењу, на захтев родитеља, односно другог законског заступника, остварује школа у коју је ученик уписан, уз сагласност Министарства.
Родитељ, односно други законски заступник ученика који због здравствених проблема или хроничних болести не може да похађа наставу дуже од три недеље, дужан је да о потреби организовања наставе за ученика на кућном лечењу, обавести школу у коју је ученик уписан подношењем захтева.
Родитељ у захтеву треба да наведе разлоге због којих је ученику неопходно организовати наставу на кућном лечењу.
Уз захтев родитеља, школа министарству доставља документацију којом се доказује потреба организовања наставе на кућном лечењу:
1) мишљење лекара о спречености детета да похађа наставу у школи са очекиваном дужином спречености;
2) мишљење интерресорне комисије које се односи на наведени период.
Уколико уз захтев из става 3. овог члана није достављено мишљење интерресорне комисије, школа ће родитеља, односно другог законског заступника упутити да прибави мишљење интерресорне комисије.
Родитељ, односно други законски заступник може доставити захтев без мишљења интерресорне комисије, уз навођење разлога због којих није било могуће његово прибављање.
Родитељи деце која због болести и интелектуалнх сметњи не могу редовно да похађају школу, приморани су да испоштују обимну процедуру прибављања документације да би настава била организована код куће. То изискује и велике трошкове и време због одласка код лекара, у чему су родитељи препуштени сами себи. Ипак, на овај начин деца са посебним потребама, без обзира колико су тешко болесна, обухваћена су системом образовања и васпитања. У противном родитељи ризикују плаћање новчане казне, али не могу ни да остваре друга породична права.
– Да би помоћ породицама са тешко болесном децом била потпуна, локална самоуправа треба више пажње да посвети информисању и едукацији. Поред тога, значајна би била и подршка невладиног сектора, који на жалост није толико развијен нити активан, углавном због одсуства финансијске подршке. Зато родитељи деце која су дуже времена болесна, најчешће са тешким обољењима инвалидитета и интелектуалним сметњама, често не знају која права имају њихова деца и породице и како да их искористе – сматра саговорник „Мачва Преса“ са вишегодишњим искуством у области социјалне заштите.
Највећу корист треба да имају деца, чији напредак у образовно-васпитном раду код куће школа треба да евидентира и прати и води посебну педагошку евиденцију о томе.
Д.Г.
Пројекат суфинансиран из буџета Општине Богатић, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.